Kako se pripremiti i položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR): Iskustva, saveti i najčešća pitanja

Polaganje stručnog ispita za sticanje licence za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZNR) predstavlja važan korak za sve koji žele da se bave ovim poslom. Iako se mnogima čini kao veliki izazov, detaljna priprema i poznavanje samog procesa polaganja mogu značajno da olakšaju i smanje stres. Na osnovu brojnih iskustava kandidata, ovaj članak će vas detailno provesti kroz sve faze ispita, od prijave do usmenog odgovaranja, sa korisnim savetima i uvidom u najčešća ispitna pitanja.

Struktura ispita i proces polaganja

Stručni ispit za BZNR sastoji se iz pet delova koji se polažu u različitim prostorijama, obično u istom danu. Redosled može varirati, ali struktura je uvek sledeća:

1. Opšti deo - Medjunarodni izvori i Zakon o BZNR
2. Opšti deo - Radno pravo, zdravstveno i penzijsko osiguranje
3. Pismeni deo - Izrada akta o proceni rizika za dato radno mesto
4. Usmeni deo - Pravilnici (posebne mere zaštite na radu)
5. Usmeni deo - Procena rizika (teorijski deo)

Na samom početku, kandidate dočekuje koordinator koji objašnjava tok polaganja i vodi ih kroz sve sobe. Ispitivači su, prema iskustvima većine, korektni, spremni da pomognu i prekinu odgovor kada vide da kandidat zna suštinu.

Detaljan pregled svakog dela ispita

1. Prva soba: Medjunarodni izvori i Zakon o BZNR

Ovaj deo se smatra najlakšim delom ispita. Ispituje se poznavanje osnova medjunarodnog prava (konvencije MORA, ugovori EU) i osnovnih odredbi Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Ispitivačica je opisana kao veoma fina i strpljiva. Traži se da se odgovori smisleno, bez preteranog detaljisanja.

Primeri čestih pitanja: Konvencija 155 ili 161, obaveze poslodavca prema Zakonu o BZNR, ugovori o osnivanju Evropske unije, organizacija poslova BZNR u preduzeću.

Savet: Dovoljno je da naučite osnovne principe i ciljeve svake konvencije ili zakona. Nemojte učiti napamet, već razumite suštinu.

2. Druga soba: Zakon o radu, zdravstveno i penzijsko osiguranje

I ovde je ispitivačica izuzetno prijatna i nastoji da izvuče maksimum iz kandidata. Pitanja se tiču radnih odnosa, prava iz osiguranja, povrede na radu. Važno je znati osnovne pojmove i procedure.

Primeri čestih pitanja: Skraćeno i puno radno vreme, prava iz zdravstvenog osiguranja, uslovi za sticanje penzije, kolektivni ugovor, postupanje u slučaju povrede na radu.

Savet: Iako se čini obimno, fokusirajte se na ključne definicije i najvažnije članove zakona. Ispitivačici je važno da čuje da razumete o čemu pričate.

3. Treća soba: Pismeni deo - Procena rizika

Ovaj deo traje dva sata. Kandidat dobija nasumično odabrano radno mesto (npr. električar, limar, domar, vozač) i listu opasnosti i štetnosti. Zadatak je da napiše akt o proceni rizika. Pored praznih listova, dobija se i lista sa metodama procene (npr. Kinney metoda) koju možete koristiti.

Struktura akta o proceni rizika treba da sadrži:

• Opis radnog mesta i tehnološkog procesa.
• Listu opasnosti i štetnosti (mehaničke, električne, hemijske, psihofizičke itd.).
• Procenu rizika izabranom metodom (identifikacija, analiza, vrednovanje).
• Predlog mera za uklanjanje ili smanjenje rizika.
• Obavezan zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije, sa obrazloženjem.

Saveti: Vežbajte izradu nekoliko procena na različitim radnim mestima pre ispita. Na samom ispitu, dezurni je prisutan, ali atmosfera je opuštena. Možete koristiti svoje beleške ili čak i prepisivati ukoliko ste doneli materijal, ali pazite na vreme. Koordinator će vam pomoći u izboru metode. Najvažnije je napisati jasan zaključak.

4. Četvrta soba: Usmeni deo - Pravilnici (posebne mere)

Ovo je najzahtevniji deo ispita gdo najviše kandidata ne položi. Ispitivač postavlja pitanja iz glave, često prilagođena vrsti delatnosti u kojoj kandidat radi. Potrebno je poznavati osnovne zahteve iz najvažnijih pravilnika.

Primeri čestih pitanja: Rad na visini, vibracije, buka, rad sa ekranom, zaštita od požara, obeležavanje mašina, uslovi na gradilištu, rad sa opasnim materijama (azbest), lična zaštitna sredstva.

Savet: Nemojte učiti sve napamet. Pročitajte svaki pravilnik dva do tri puta da biste razumeli suštinu. Ako postoji nabrajanje od 10-15 stavki, naučite nekoliko ključnih, ne sve. Ako ne znate tačan odgovor, pričajte opširnije o temi - važno je pokazati da znate o čemu se radi.

5. Peta soba: Usmeni deo - Procena rizika (teorija)

Ovde se izvlače pitanja koja se tiču same procedure i teorije procene rizika. Ispitivačica je opisana kao veoma susretljiva i nasmejana. Ne postavlja se pitanje na odbranu vaše pismene procene, već se diskutuje o opštim principima.

Primeri čestih pitanja: Šta je opasnost, a šta štetnost? Ko je odgovoran za procenu rizika? Šta sadrži zaključak akta? Kada se radi potpuno nova procena? Šta je radno mesto sa povećanim rizikom?

Savet: Pričajte smisleno i logički. Ako zastanete, ispitivač će vas usmeriti. Ovo je deo gde se najviše ceni razumevanje procesa, a ne doslovno citiranje propisa.

Korisni saveti za pripremu i polaganje

• Materijal za učenje: Dovoljno je učiti iz skripti koje se mogu naći na internetu, uz obavezno korišćenje aktuelnih zakona i pravilnika sa sajta nadležne uprave. Obratite pažnju na izmene zakona (npr. novi Zakon o BZNR iz 2023).
• Procena rizika: Vežbajte na konkretnim primerima. Potražite vežbane ili zamolite nekoga ko je položio da vam pokaže svoj rad. Fokusirajte se na Kinney metodu jer je najčešće korišćena i najjednostavnija.
• Pristup ispitu: Ispit je mnogo manji "bauk" nego što izgleda. Ispitivači žele da vas vide kao budućeg kolegu, a ne da vas obore. Budite opušteni, pristojni i pričajte sve što znete čak i ako niste 100% sigurni. Ćutanje je najveći neprijatelj.
• Organizacija dana ispita: Ponesite ličnu kartu, hemijsku olovku za pismeni deo i eventualno svoje beleške. Dođite na vreme.
• Šta ako padnete? Ako padnete samo jedan deo (npr. pravilnike), sledeći put polažete samo taj deo i onaj koji je po pravilniku vezan za njega (obično i usmeni deo procene).

Finansijski aspekt i prijava ispita

Cena stručnog ispita se redovno ažurira. Za ispit za lice za BZNR trenutno iznosi oko 12.950 dinara (porez na prijavu, uverenje i sam ispit). Postoje i drugi, srodni ispiti (za pregled opreme, ispitivanje uslova radne okoline) koji se plaćaju posebno. Prijavu možete poslati poštom na adresu nadležnog ministarstva, prilažući popunjen obrazac, kopiju diplome, kopiju lične karte i dokaz o uplati. Rok od prijave do poziva obično je jedan do tri meseca.

Najčešća zabrinutost i mitovi

1. "Mora se sve znati napamet!" - Netačno. Ispitivači traže razumevanje suštine. Bolje je znati 70% teme i pričati o njoj, nego znati 100% napamet i uspaničiti se.

2. "Svi padaju na pravilnicima!" - Delimično tačno, ali samo zato što kandidati ovaj deo pripremaju površno. Posvetite mu više vremena, čitajte ga više puta i povežite sa logikom.

3. "Nezaposleni ne mogu da polažu." - Mogu. Nije uslov da budete zaposleni u oblasti. Međutim, novi zakonski nacrti mogu uvesti uslove o stručnoj spremi.

4. "Potrebna je skupa obuka." - Nije obavezna. Ispit se može spremiti samostalno uz dobar materijal i disciplinu. Mnogi su tako položili.

Zaključak

Polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu je dostižan cilj uz adekvatnu pripremu. Ključ uspeha leži u sistematičnom učenju, razumevanju materije, a ne bubanju, i vežbanju procene rizika. Kao što su mnogi kandidati potvrdili, atmosfera na ispitu je profesionalna, a ispitivači spremni da pomognu. Koristite iskustva sa foruma, prikupite materijale i krenite sa pripremama bez straha. Srećno!